Veliki plan

Kada sam bio mlađi, srednjoškolac otprilike, počeo sam da razmišjam o “dubljim” temama, životu, bogu, ljudima, pa su mi tako ponekad na pamet dolazile stvari kao što je sudbina i da li je u životu sve predodređeno, predviđeno velikim, sveobuhvatnim planom univerzuma, boga ili nečeg drugog, ili sve zavisi od čoveka, od njegovog slobodnog izbora, odluke da svoj život usmeri u određenom pravcu. Između ova dva ekstrema, ja sam, kao budala kakva sam tada bio (znate, verovao sam neko vreme donekle u magičnog, nevidljivog čiku koji živi na nebu), našao neko srednje rešenje. To mi sada prilično smeta, jer mislim da zauzimanje nekog srednjeg stava znači da čovek nema stav uopšte i da teži da pomiri dve strane, samo da im se ne bi suprotstavio i zamerio. Da se vratim na temu, verovao sam da “velike odluke” koje “donosimo” u životu (koju ćemo školu i fakultet upisati, brak, posao, kada će nekome pasti sjajna ideja na pamet…) su već određene redom vožnje više sile, a da one male, svakodnevne stvari, kao na primer, šta ću jesti danas, da li ću ustati sada ili malo kasnije i tako dalje, zavise samo od nas. Valjda sam bio ubeđen da je nemoguće za bilo koji  entitet  da stvori tako savršeno precizan plan koji će obuhvatati svaki trenutak svih šest i kusur milijardi ljudi, koliko ih je tada otprilike bilo, tako da sam plan “skresao” samo na značajne događaje.

A danas, danas znam (veoma je bitno primetiti da ne koristim reč “verujem” kao na početku teksta) da ne postoji nikakav uzvišeni, sveprožimajući plan i da je svaka odluka apsolutno svakog čoveka na planeti uslovljena onim što je naučio i zna, kao i usmeravanjem od strane drugih faktora, poput okoline i nepredvidivih okolnosti, u šta spadaju bolesti, nepogode i slično.

Ipak, ne mogu a da se ne pitam, šta bi bilo kada bi postojala vremenska mašina i mogli iznova da posmatramo jedan vremenski segment u životu nekog čoveka, da vidimo da li bi uvek odabrao isti put ili bi možda nešto uradio drugačije. Prilično sam ubeđen da ako neko nije svestan da ponavlja neku radnju više puta, uvek će uraditi isto, sve dok spoljni faktori ostanu nepromenjeni. Šansu za korekciju bi imao samo posmatrač koji unapred zna šta će se desiti.

Inače, kada bi postojao plan, određen od strane višeg bića, rekao bih da je je to plan prepun propusta, nelogičnosti, rupa, koji je stvorio mentalno poremećeni tiranin, psihički bolestan voajer i sadista, čiji je misaoni domet na nivou kišne gliste. Na svu sreću, slobodni smo u granicama našeg razuma.