Wikipedia easter egg

Za one koji možda nisu upućeni, Easter egg je termin za namerno sakrivenu poruku ili šalu u medijumu kao što je kompjuterski program, igra, slika, film, internet stranica i slično.
Danas je verovatno Google najpoznatiji po skrivenim igricama i zezalicama (ukucajte "zerg rush", "do a barrel roll" ili "recursion" u pretragu, ili "do the harlem shake" na YouTube i vidite šta će se desiti), ali sam sad naleteo i na jednu zanimljivost na Vikipediji. Nisam siguran da li je ovo namerno ili slučajno, ali je ipak zanimljivo.

1. Idite na početnu stranicu Vikipedije,

2. Kliknite na Random article,

3. Koji god članak da se otvorio, kliknite na prvi link u tekstu koji nije italic (iskošen) i nije link za izgovor neke reči,

4. Nastavite da klikćete na takve linkove dok ne naiđete na članak o filozofiji.

UVEK ĆETE PRE ILI KASNIJE ZAVRŠITI NA ČLANKU O FILOZOFIJI!

Kul, ha? ;)

Zašto se posle apokalipse svi oblače kao kreteni?

U post-apokaliptičnim fantazijama o budućnosti, osim obavezne velike katastrofe koja je zadesila Zemlju (nuklearni ratovi, nestanak nafte, vode, ozona, struje ili interneta, zabrana pornića itd.) i povlačenja morala u duboku rupu u koju dopire svetlost tek ponekog heroja koji je tu da nas spasi kolektivne bede, svaki put nestane još nešto – ukus za oblačenje. Ozbiljno, odaberite bilo koji distopijski film ili seriju, svi se oblače kao kreteni. I to uglavnom zbog toga što je outfit skroz nepraktičan. Jer pored plikova od radijacije, trovanja hemijskim oružjem i uopšte skraćenog životnog veka, ljudska vrsta obavezno izvojevuje i još jedno vrlo bitno pravo, pravo da nosi šta god hoće, kad hoće i koliko hoće, dođavola! Na snagu tada stupa pravilo “sve što nađeš i može da se nosi, obuci ga!” Bunda od lisice na 45 stepeni, može! Avijatičarske naočare – o, da! Metalna maska izvučena iz ruševina srednjevekovnog muzeja – naravno! Narodna nošnja nemačkih seljaka iz 16. veka – šta, jebote, čekaš?! Jer u distopijskom svetu više ne postoji čudno, ako hoćeš da budeš ugledan post-katastrofalni maderfaker moraš da izgledaš zastrašujuće, moraš da izgledaš kao da možeš da podneseš nošenje svačega što si našao i da to nikada ne promeniš, da srasteš sa time, jer moraš da izgradiš imidž, da budeš prepoznatljiv.

I naravno, više ne moraš da svoju BDSM opremu držiš zaključanu pod katancem od 2kg u kutiji opasanoj lancima u mračnom kutku skrivene prostorije i vadiš je samo kada nema nikog u blizini, već možeš slobodno da se prošetaš pustarom u koju se svet pretvorio. Što dominantnije to bolje!

Inače, mislim da se kostimografi uvek obraduju kada ih pozovu da rade na nekom post-apokaliptičnom filmu, “SJAJNO! Sad možemo da kombinujemo sve što nam padne na pamet, a možemo da iskoristimo i onu odeću koju su beskućnici bacili u uličicu iza studija.” A za inspiraciju razmenjuju sličice Lejdi Gage i svih prethodnih distopijskih post-apokaliptičnih filmova, pre svega Mad Maxa.

"Vazduh je otrovan, sve je otišlo u pizdu materinu, a ja samo što sam došao od pedikira."

"Nikada neću biti kao Jelena Karleuša..."

"Jel imate nešto staro?"

Neke stvari se jednostavno ne mogu zaboraviti... O.o Sa srećom u lečenju trauma od ove slike.