Wikipedia easter egg

Za one koji možda nisu upućeni, Easter egg je termin za namerno sakrivenu poruku ili šalu u medijumu kao što je kompjuterski program, igra, slika, film, internet stranica i slično.
Danas je verovatno Google najpoznatiji po skrivenim igricama i zezalicama (ukucajte "zerg rush", "do a barrel roll" ili "recursion" u pretragu, ili "do the harlem shake" na YouTube i vidite šta će se desiti), ali sam sad naleteo i na jednu zanimljivost na Vikipediji. Nisam siguran da li je ovo namerno ili slučajno, ali je ipak zanimljivo.

1. Idite na početnu stranicu Vikipedije,

2. Kliknite na Random article,

3. Koji god članak da se otvorio, kliknite na prvi link u tekstu koji nije italic (iskošen) i nije link za izgovor neke reči,

4. Nastavite da klikćete na takve linkove dok ne naiđete na članak o filozofiji.

UVEK ĆETE PRE ILI KASNIJE ZAVRŠITI NA ČLANKU O FILOZOFIJI!

Kul, ha? ;)

Zašto se posle apokalipse svi oblače kao kreteni?

U post-apokaliptičnim fantazijama o budućnosti, osim obavezne velike katastrofe koja je zadesila Zemlju (nuklearni ratovi, nestanak nafte, vode, ozona, struje ili interneta, zabrana pornića itd.) i povlačenja morala u duboku rupu u koju dopire svetlost tek ponekog heroja koji je tu da nas spasi kolektivne bede, svaki put nestane još nešto – ukus za oblačenje. Ozbiljno, odaberite bilo koji distopijski film ili seriju, svi se oblače kao kreteni. I to uglavnom zbog toga što je outfit skroz nepraktičan. Jer pored plikova od radijacije, trovanja hemijskim oružjem i uopšte skraćenog životnog veka, ljudska vrsta obavezno izvojevuje i još jedno vrlo bitno pravo, pravo da nosi šta god hoće, kad hoće i koliko hoće, dođavola! Na snagu tada stupa pravilo “sve što nađeš i može da se nosi, obuci ga!” Bunda od lisice na 45 stepeni, može! Avijatičarske naočare – o, da! Metalna maska izvučena iz ruševina srednjevekovnog muzeja – naravno! Narodna nošnja nemačkih seljaka iz 16. veka – šta, jebote, čekaš?! Jer u distopijskom svetu više ne postoji čudno, ako hoćeš da budeš ugledan post-katastrofalni maderfaker moraš da izgledaš zastrašujuće, moraš da izgledaš kao da možeš da podneseš nošenje svačega što si našao i da to nikada ne promeniš, da srasteš sa time, jer moraš da izgradiš imidž, da budeš prepoznatljiv.

I naravno, više ne moraš da svoju BDSM opremu držiš zaključanu pod katancem od 2kg u kutiji opasanoj lancima u mračnom kutku skrivene prostorije i vadiš je samo kada nema nikog u blizini, već možeš slobodno da se prošetaš pustarom u koju se svet pretvorio. Što dominantnije to bolje!

Inače, mislim da se kostimografi uvek obraduju kada ih pozovu da rade na nekom post-apokaliptičnom filmu, “SJAJNO! Sad možemo da kombinujemo sve što nam padne na pamet, a možemo da iskoristimo i onu odeću koju su beskućnici bacili u uličicu iza studija.” A za inspiraciju razmenjuju sličice Lejdi Gage i svih prethodnih distopijskih post-apokaliptičnih filmova, pre svega Mad Maxa.

"Vazduh je otrovan, sve je otišlo u pizdu materinu, a ja samo što sam došao od pedikira."

"Nikada neću biti kao Jelena Karleuša..."

"Jel imate nešto staro?"

Neke stvari se jednostavno ne mogu zaboraviti... O.o Sa srećom u lečenju trauma od ove slike.

Uspravljeni majmun

“I'd rather be a climbing ape than a falling angel.” Terry Pratchet

Bez okolišanja, nalazim da je ideja o Bogu u najmanju ruku uvredljiva za čitavo čovečanstvo. Zašto? Jer prava čuda kao što su univerzum i život svodi na najprostiju potrebu za očinskom figurom, na vapaj deteta koje ne shvata da je odraslo i da može da se stara o sebi. Jer pretpostavlja da su ljudi glupi, grešni, prljavi i da smo tu samo zato što nas je nešto stvorilo da bi mu se klanjali, pričali mu kako je divan, savršen, najbolji. Jer nas guši i ne dozvoljava da se krećemo napred zbog iluzije da znamo odgovor i pre nego što smo postavili pitanje. Jer “uteha” koju toliko ljudi nalazi u njemu, nije ništa drugo do kukavičluk i izbegavanje odgovornosti. Ništa lakše nego sve prebaciti na “višu silu”. Ne, nismo mi ništa uradili, tako je Bog hteo. Kad je dobro, “on je dobar”, kad je loše,  “mi ne možemo da razumemo šta je on planirao za nas.” Jer taj Bog ne želi da razmišljate, ne želi da postavljate pitanja, želi da ste pokorni, slušate sveštenstvo i s vremena na vreme kamenujete gejeve i zloupotrebljavate žene.

Uvredljiva je i zato što stavlja ljude u dobrovoljni zatvor. Odriču se slobode u životu za koji su jedino sigurni da imaju, za nagradu u zagrobnom o kome ne znaju apsolutno ništa.  Jer negira jedinu sigurnu stvar – smrt, i pretvara je u beznačajni korak ka kičastoj i dosadnoj viziji večnosti, umesto da suoči ljude sa teškim, ali neizbežnim znakom za kraj puta.

Osim što je uvredljiva, to je takođe i opasna i štetna ideja. Bezbrojni zločini koji se izvršavaju u ime raznih bogova i proroka, zabrana osnovnih prava, ličnosti, ljubavi, nametanje volje drugima, fizičko i psihičko mučenje nagradama i kaznama, indoktrinacija, ekstremizam, ispiranje mozga... Ne mogu ni da počnem da shvatam kako vernik može u svojoj glavi pomiriti kontradiktornosti kao što su ubistvo i vera, mučenje i vera, mržnja i vera.

Takođe je čudno kako je tako mnogo ljudi spremno da bez pitanja poveruje u kontradiktornu praistorijsku bajku, u priče koje su pripovedali ljudi koji su mislili da je Zemlja ravna ploča, da se Sunce okreće oko nas i da ne postoji ništa dalje od Egipta, otprilike, dok su u isto vreme nemoguće skeptični prema dobro dokumentovanim naučnim teorijama kao što je Teorija evolucije, na primer, za koju postoji brdo dokaza, gomila naučnika koji se slažu sa njom i koju čak možemo posmatrati svojim očima (npr. influenca, tj. grip). Ali ne, ipak je nekako smešna knjiga od pre 2000 godina verovatnija i lakša za poverovati, knjiga koja je prošla kroz bezbroj revizija i izmena u tom periodu, prilagođavana za svako doba i svaku vrstu potreba. A najgore je što većina ne primećuje da im je skepticizam usmeren na pogrešnu stranu, tj. da bi trebalo da bude usmeren na sve strane, da ništa nije imuno na preispitivanje, verovanja pogotovu.

Svet je mnogo lepše i zanimljivije mesto kada se posmatra svojim očima, bez prisustva neuspele i sitničave očinske figure da vam kaže kako ga treba videti.

M.M.

Univerzalno rešenje za probleme

Nivo aflatoksina u mleku ostaje 0,5

Imajući na umu ovu sjajnu ideju, Vlada Srbije nastaviće sa rešavanjem gorućih problema, jer sa ovom strategijom zaista ne može da omane. Pošto nekim delovima zemlje prete poplave, prvo što će uraditi je da podigne dozvoljeni nivo vode u stambenim objektima. Neki predlažu da to bude do visine utičnica, ali je ipak najbolje i najsigurnije rešenje da to bude oko metar do metar i po, računajući od praga ulaznih vrata dnevnog boravka. Ministri ohrabruju stanovništvo i poručuju im da zaista nemaju o čemu da brinu, da je u nekim zemljama sveta to sasvim normalna pojava i da je mali broj zemalja, nekih 195, u kojima je ova granica dosta niža, izuzetak u odnosu na ostatak sveta. Takođe, anonimni izvor je dostavio informaciju da će ovih dana jedan ministar održati predavanje pod nazivom "Kako uvek ostati na površini prljave bare i izvući maksimum iz toga". Kao sastavni deo tog predavanja, učesnicima će biti podeljeni mišići za plivanje.

Osim toga, suočeni sa nedostatkom osoblja u bolnicama i domovima zdravlja, u opticaju je sjajna ideja za smanjenje broja bolesnih ljudi u čekaonicama ovih ustanova. Pre svega, podićiće se granica od koje se računa da osoba ima povišenu temperaturu na 39 stepeni. U Vladi računaju da će to rasteretiti osoblje i smanjiti broj bolesnih za fantastičnih 60%. Nakon toga, proglasiće da je jedan metak u telu nedovoljan da bi neko bio primljen u bolnicu i operisan. Postoje ubedljivi dokazi da je ta količina olova u sistemu potpuno bezopasna, iako iz nadležnog ministarstva ne otkrivaju izvore ovih informacija.

Osim olova, biće dozvoljena veća količina ostalih teških metala u telu i namirnicama, zbog čega se očekuje da se poljoprivredna gazdinstva u okolini Pančeva i Bora konačno aktiviraju i dostignu rekordnu proizvodnju poljoprivrednih proizvoda.

"Vidite, ubićemo dve muve jednim udarcem", izjavili su iz ministarstva.

Na opasku da bi pored muva mogao da strada i poneki čovek, iz nadležnog ministarstva su odgovorili da ne odgovaraju na "provokacije uvoznog, GMO, a bogme ni masonskog lobija", koji žele da upropaste srpske seljake, a koji uzgred, proizvode sasvim zdravu hranu, ali im pomenute struje nameštaju rezultate u laboratorijama.

Slika Srbije

Hoću samo nešto ukratko da kažem danas, a tiče se prekjučerašnjeg nadmetanja u svojatanju Zorana Đinđića.

Video sam da neki moji fejsbuk prijatelji lajkuju nekakve slike sa špacirunga po Beogradu, pa mi je par njih zapalo za oko, jer tako dobro opisuju trenutnu situaciju u ovoj zemlji. Zaputio sam se tako na stranicu Demokratske stranke da bih našao Sliku (sa velikim S, jeste), jednu jedinu na kojoj se vidi gde smo danas, nije potrebno više.

Foto: Zvanična fejsbuk stranica Demokratske Stranke

Nekrofilska parada na čijem čelu se nalaze ljudi koji su skoro 10 godina bili na vlasti posle egzekucije premijera, "nastavljači tradicije" kako oni vole da veruju, a u pozadini slika i prilika zemlje: ruševine, zgrade stare stotinak godina, isto kao što je i bilo. Ni posle 10 godina, ništa se suštinski nije promenilo. 10 godina čiste demagogije, prazne priče koja je služila da se ostane na vlasti. I dalje imamo korupciju, nazadne zakone sa kojima se ministri sprdaju i koji ne važe za siledžije, tajkune i ostale na vlasti, obrazovni sistem nam je propao, politiku države određuju popovi i ljudi sa kupljenim diplomama, nezaposlenost je negde pod oblacima, a oni koji su zaposleni nemaju nikakva prava i tako dalje. A šta vi gospodo radite? Šetate se? Zbog čega? Nimalo mi se ne sviđa što se od Đinđića pravi kult ličnosti, ali hajde da pređem preko toga i kažem da je on ipak bio simbol promene. Ako ga već toliko spominjete (bar jednom godišnje), kako se ne zapitate da li bi on (kao pretpostavljeni simbol promene) šetao ili bi radio da promeni nešto?

Ali lakše je valjda prošetati se tako jednom godišnje i sa lažnom setom reći "nedostaje nam", "pratimo njegov put", a pojma nemate šta je taj put i šta treba da radite. Nekada sam mislio da ste obrazovani i pametni ljudi, da ćete promeniti stvari na bolje. Koliko sam se samo prevario. Jao nama, kuku i lele tek sa ovim nepismenima.

Đinđić je nasilno pretvoren u ono čega se, siguran sam, grozio za života: u još jednog drvenog idola u sumornom srpskom paganskom panteonu. U to ime, Ružici, deci i (šačici) pravih prijatelja izražavam svoje iskreno saučešće, a vi - ostali ožalošćeni - listen to uncle Bas: Nabijem vas sve na Crven Ban.

Svetislav Basara