Slika Srbije

Hoću samo nešto ukratko da kažem danas, a tiče se prekjučerašnjeg nadmetanja u svojatanju Zorana Đinđića.

Video sam da neki moji fejsbuk prijatelji lajkuju nekakve slike sa špacirunga po Beogradu, pa mi je par njih zapalo za oko, jer tako dobro opisuju trenutnu situaciju u ovoj zemlji. Zaputio sam se tako na stranicu Demokratske stranke da bih našao Sliku (sa velikim S, jeste), jednu jedinu na kojoj se vidi gde smo danas, nije potrebno više.

Foto: Zvanična fejsbuk stranica Demokratske Stranke

Nekrofilska parada na čijem čelu se nalaze ljudi koji su skoro 10 godina bili na vlasti posle egzekucije premijera, "nastavljači tradicije" kako oni vole da veruju, a u pozadini slika i prilika zemlje: ruševine, zgrade stare stotinak godina, isto kao što je i bilo. Ni posle 10 godina, ništa se suštinski nije promenilo. 10 godina čiste demagogije, prazne priče koja je služila da se ostane na vlasti. I dalje imamo korupciju, nazadne zakone sa kojima se ministri sprdaju i koji ne važe za siledžije, tajkune i ostale na vlasti, obrazovni sistem nam je propao, politiku države određuju popovi i ljudi sa kupljenim diplomama, nezaposlenost je negde pod oblacima, a oni koji su zaposleni nemaju nikakva prava i tako dalje. A šta vi gospodo radite? Šetate se? Zbog čega? Nimalo mi se ne sviđa što se od Đinđića pravi kult ličnosti, ali hajde da pređem preko toga i kažem da je on ipak bio simbol promene. Ako ga već toliko spominjete (bar jednom godišnje), kako se ne zapitate da li bi on (kao pretpostavljeni simbol promene) šetao ili bi radio da promeni nešto?

Ali lakše je valjda prošetati se tako jednom godišnje i sa lažnom setom reći "nedostaje nam", "pratimo njegov put", a pojma nemate šta je taj put i šta treba da radite. Nekada sam mislio da ste obrazovani i pametni ljudi, da ćete promeniti stvari na bolje. Koliko sam se samo prevario. Jao nama, kuku i lele tek sa ovim nepismenima.

Đinđić je nasilno pretvoren u ono čega se, siguran sam, grozio za života: u još jednog drvenog idola u sumornom srpskom paganskom panteonu. U to ime, Ružici, deci i (šačici) pravih prijatelja izražavam svoje iskreno saučešće, a vi - ostali ožalošćeni - listen to uncle Bas: Nabijem vas sve na Crven Ban.

Svetislav Basara