Uspravljeni majmun

“I'd rather be a climbing ape than a falling angel.” Terry Pratchet

Bez okolišanja, nalazim da je ideja o Bogu u najmanju ruku uvredljiva za čitavo čovečanstvo. Zašto? Jer prava čuda kao što su univerzum i život svodi na najprostiju potrebu za očinskom figurom, na vapaj deteta koje ne shvata da je odraslo i da može da se stara o sebi. Jer pretpostavlja da su ljudi glupi, grešni, prljavi i da smo tu samo zato što nas je nešto stvorilo da bi mu se klanjali, pričali mu kako je divan, savršen, najbolji. Jer nas guši i ne dozvoljava da se krećemo napred zbog iluzije da znamo odgovor i pre nego što smo postavili pitanje. Jer “uteha” koju toliko ljudi nalazi u njemu, nije ništa drugo do kukavičluk i izbegavanje odgovornosti. Ništa lakše nego sve prebaciti na “višu silu”. Ne, nismo mi ništa uradili, tako je Bog hteo. Kad je dobro, “on je dobar”, kad je loše,  “mi ne možemo da razumemo šta je on planirao za nas.” Jer taj Bog ne želi da razmišljate, ne želi da postavljate pitanja, želi da ste pokorni, slušate sveštenstvo i s vremena na vreme kamenujete gejeve i zloupotrebljavate žene.

Uvredljiva je i zato što stavlja ljude u dobrovoljni zatvor. Odriču se slobode u životu za koji su jedino sigurni da imaju, za nagradu u zagrobnom o kome ne znaju apsolutno ništa.  Jer negira jedinu sigurnu stvar – smrt, i pretvara je u beznačajni korak ka kičastoj i dosadnoj viziji večnosti, umesto da suoči ljude sa teškim, ali neizbežnim znakom za kraj puta.

Osim što je uvredljiva, to je takođe i opasna i štetna ideja. Bezbrojni zločini koji se izvršavaju u ime raznih bogova i proroka, zabrana osnovnih prava, ličnosti, ljubavi, nametanje volje drugima, fizičko i psihičko mučenje nagradama i kaznama, indoktrinacija, ekstremizam, ispiranje mozga... Ne mogu ni da počnem da shvatam kako vernik može u svojoj glavi pomiriti kontradiktornosti kao što su ubistvo i vera, mučenje i vera, mržnja i vera.

Takođe je čudno kako je tako mnogo ljudi spremno da bez pitanja poveruje u kontradiktornu praistorijsku bajku, u priče koje su pripovedali ljudi koji su mislili da je Zemlja ravna ploča, da se Sunce okreće oko nas i da ne postoji ništa dalje od Egipta, otprilike, dok su u isto vreme nemoguće skeptični prema dobro dokumentovanim naučnim teorijama kao što je Teorija evolucije, na primer, za koju postoji brdo dokaza, gomila naučnika koji se slažu sa njom i koju čak možemo posmatrati svojim očima (npr. influenca, tj. grip). Ali ne, ipak je nekako smešna knjiga od pre 2000 godina verovatnija i lakša za poverovati, knjiga koja je prošla kroz bezbroj revizija i izmena u tom periodu, prilagođavana za svako doba i svaku vrstu potreba. A najgore je što većina ne primećuje da im je skepticizam usmeren na pogrešnu stranu, tj. da bi trebalo da bude usmeren na sve strane, da ništa nije imuno na preispitivanje, verovanja pogotovu.

Svet je mnogo lepše i zanimljivije mesto kada se posmatra svojim očima, bez prisustva neuspele i sitničave očinske figure da vam kaže kako ga treba videti.

M.M.